Međunarodna nadležnost
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Fakultet FORKUP

ESEJ
MEDJUNARODNA NADLEZNOST
MEDJUNARODNA NADLEZNOST
a)Nadleznost i sukobi nadleznosti
Pod nadleznoscu,u nauci gradjanskog procesnog prava,podrazumeva nse krug poslova jednog suda,koja se prema strankama ispoljava kao duznost suda da postupi u odredjenoj stvari.Kaze se da nadleznost moze biti stvarna,a sastoji se u raspodeli sporova na razne prvostepene sudove iste vrste ili po kriterijumu predmeta.Zatim ,nadleznost moze biti mesna,koja odredjuje koji ce ods stvarno nadleznih sudova suditi po odredjenom pitanju.Najzad ,sto je za nas irelevantno,nadleznost se moze shvatiti i funkcionalno-njome se odredjuje krug poslova sudova raznih stepena o istom,dakle,po tuzbi,zalbi i reviziji(zahtevu za zastitu zakonitosti).Tome se dodaje i medjunarodna nadleznost,kao posebna vrsta,koja je za nas najinteresantnija.Pitanje je sta ona predstavlja?
Kada bi ceo svet bio organizovan kao jedna drzava,ova poslednja vrsta nadleznosti ne bi postojala.U tom slucaju bi se,primenom pravila o stvarnoj nadleznosti,na pojedine sudove rasporedjivali razni tuzbeni zahtevi,stavljali bi se ,dakle,u delokrug rada nekog konkretnog suda.
Medjutim,i tada bi moglo da dodje do onoga sto se u nauci naziva sukobom nadleznosti,jer je to pojava prisutna i unutar svake drzave ponaosob.Ovaj sukob se javlja u dva vida:kao negativan i kao pozitivan sukob nadleznosti.
Negativan sukob bi postojao ukoliko nijedan od sudova ne bi smatrao da je on nadlezan da sudi po odredjenom zahtevu,tuzbi,nastao bi 'VAKUUM"nadleznosti.Pozitivan sukob postoji ukoliko dva ili vise sudova smatraju da su nadlezni da raspravljaju,dakle,svojataju predmet.Do pozitivnog sukoba nadleznosti ne dolazi,unutar jednog pravosudja,zbog pravila o litispedenciji,kojima se iskljucuje mogucnost vodjenja dve parnice o istom i izmedju istih stranaka.Za negativan sukob nadleznosti svako pravosudje propisuje proceduru njegovog resavanja ,na primer,kako je to u nas,o njemu odlucuju neposredno visi sud ili Vrhovni sud.
Da bi resila sud koje zemlje je nadlezan da raspravlja po tuzbi koja poziva na cinjenicnom stanju vezanom za inostranstvo,svaka zemlja donosi svoja pravila o tzv.medjunarodnoj nadleznosti.Ponekad se donosenje pravila o ovoj nadleznosti podize sa nivoa drzavnog zakonodavca na visi nivo,pa se zaikljucuju ugovori kojima to pitanje regulise svetski,evropski zakonodavac ili se resava putem dvostranih ili visestranih)najcesce regionalnih)medjunarodnih ugovora.Istovremeno,upotpunjuju se pravila o litispidenciji ciji je zadatak da regulisu medjunarodnu litispendenciju,cime se sprecava medjunarodni pozitivni sukob nadleznosti.Najzad,buduci da visi sud u medjunarodnom kontekstu ne postoji,nastaje situacija odbijanja pravde(denial of justice),tj.vakuum nadleznosti nastaje u kome sudovi svih zemaljaodbijaju da prihvate sopstvenu nadleznosti,oglasavaju se nenadleznim za tuzbu).Zbog toga pojedine zemlje donose posebna pravila o nadleznosti za slucaj nuzde kojima resavaju negativni sukobi,eliminisuci time pojavu odbijanja pravde.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]